Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 941/2021
29.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Svetislav Jovanović, advokat iz …, protiv tuženog Saobraćajnog preduzeća „Lasta“ a.d. Beograd, koga zastupa zakonski zastupnik Branislav Stanković, radi utvrđenja ništavosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 354/2021 od 05.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 354/2021 od 05.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu P1 159/20 od 03.11.2020. godine, Viši sud u Beogradu se oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 354/2021 od 05.02.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P1 159/20 od 03.11.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešene primene materijanog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11…18/20) i ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena.
Tužilac je zahtevom tužbe tražio utvrđenje da je ništav član 52. stav 1. Kolektivnog ugovora broj … od …2016. godine zato što su tom odredbom utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom. Pravnosnažnim rešenjem apelacionog suda potvrđeno je rešenje višeg suda kojim se sud oglasio apsolutno nenadležnim, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu zato što u konkretnom slučaju nije reč o sporu povodom kolektivnih ugovora u smislu člana 443. Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva nije spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja kolektivnog ugovora, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, niti je reč o sporu u vezi sa primenom kolektivnog ugovora koji je na snazi, već je reč o zahtevu koji za predmet ima utvrđenje ništavosti već zaključenog kolektivnog ugovora, odnosno jedne njegove odredbe, sa aspekta usklađenosti sa zakonskim propisom, odnosno zakonitosti, što ne spada u nadležnost suda opšte nadležnosti. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda da se u konkretnom slučaju ne radi o tzv. pravnom kolektivnom sporu iz člana 443. ZPP i dodao da je članom 9 Zakona o radu regulisano kako se postupa u situaciji kad opšti akt utvrđuje nepovoljnije uslova rada od uslova utvrđenih zakonom.
Parnica povodom kolektivnih ugovora pojmovno je definisana u odredbi člana 443. Zakona o parničnom postupku, kojom je propisano da u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, pod uslovnom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.
U parnicama povodom kolektivnih ugovora zaštitu ostvaruju učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora i upravo su oni učesnici u postupku u takvoj parnici. U toj vrsti parnice revizija je dozvoljena (član 447. ZPP). Ovde se, međutim, ne radi o takvoj parnici, te zato nema mesta oceni da je revizija tužioca dozvoljena po članu 447. ZPP.
Prema članu 420. stav 1. ZPP stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Stavom 6. istog člana je propisano da se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena, ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese, a odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužilac je izjavio reviziju protiv rešenja o odbačaju tužbe, kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija nije dozvoljena po vrsti spora, kako je napred obrazloženo, a ni po vrednosti predmeta spora. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 09.09.2019. godine, vrednost predmeta spora nije naznačena. Prvostepeno rešenje doneto je 03.11.2020. godine, a drugostepeno rešenje doneto je 05.02.2021. godine. Odredbom člana 28. Zakona o sudskim taksama, propisano je da ako se po odredbama člana 21. do 27. tog zakona, ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za njegovo rešavanje, te u smislu člana 420. stav 2. ZPP, zbog vrednosti predmeta spora u ovoj pravnoj stvari ni revizija protiv pravnosnažne presude ne bi bila dozvoljena.
Zbog navedenog je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je revizija tužioca nedozvoljena i primenom člana 413. u vezi člana 420. ZPP odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Leave A Comment