Rev2 919/2021 3.5.15.4.8

Ispitujući pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11…18/20), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kom su zasnovane nižestepene odluke, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu broj … od …2010. godine, na radnom mestu …, na kom radnom mestu su bila raspođena dva izvršioca. Rešenjem tuženog broj … od ….2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa danom …2014. godine zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, odnosno smanjenja obima posla i promene organizacije rada kod tuženog, te da nema mogućnosti da se zaposlenom obezbedi prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova, niti skraćeno radno vreme. Tuženi je isplatio tužiocu otpremninu. U trenutku kada je tužiocu prestao radni odnos, kod tuženog je bilo između 7 i 10 zaposlenih. Tužiocu je radni odnos prestao jer je imao kraći radni staž u firmi u odnosu na drugog zaposlenog na istom radnom mestu. Iz osporenog rešenja ne proizlaze utvrđeni kriterijumi na osnovu kojih je doneta odluka o proglašenju tužioca tehnološkim viškom. Pravilnikom o radu tuženog, predviđeno je da u slučaju da zaposlenom prestane radni odnos otkazom od strane poslodavca iz razloga propisanih odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, poslodavac će primeniti merila za utvrđivanje viška zaposlenih kojima prestaje radni odnos i to: vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca, broj izvršilaca prema vrsti poslova u skladu sa aktom o organizaciji i sistematizaciji poslova, stručna sprema i rezultati rada zaposlenih po oceni neposrednog rukovodioca.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito, s obzirom da je doneto bez konkretnog navođenja kriterijuma na osnovu kojih je doneta odluka o proglašenju tužioca tehnološkim viškom, a imajući u vidu da je na poslovima koje je obavljao tužilac radio još jedan izvršilac. Iz osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu proizlazi da je tužiocu radni odnos prestao zbog prestanka potrebe za njegovim radom usled tehnoloških, organizacionih i ekonomskih promena kod poslodavca koji su nastali usled smanjenja obima posla, a da se ne može videti da li je tuženi, odlučujući koji od dva zaposlena na istom radnom mestu će biti proglašen tehnološkim viškom, primenio objektivne i merljive kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih.

Revizijom tuženi osporava izneto stanovište, ukazuje da nižestepeni sudovi nisu cenili odredbe Pravilnika o radu poslodavca od 17.09.2014. godine, s obzirom da su istim propisani kriterijumi odnosno merila koja će poslodavac primeniti za utvrđivanje viška zaposlenih kojima prestaje radni odnos iz razloga propisanih odredbom čana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. U vezi sa tim revident ističe da to što u rešenju u otkazu nisu navedena merila za utvrđivanje viška zaposlenih ne može biti razlog za poništaj rešenja o otkazu, jer su tužiocu merila, odnosno kriterijumi bili poznati i tužilac je bio upoznat sa time da će od 6 zaposlenih kod tuženog on biti prvi koji će dobiti otkaz iz razloga što je postojao drugi izvršilac na istoj poziciji sa radnim stažom u dužem trajanju od tužioca, a da odredbom Zakona o radu nije propisana sadržina rešenja o otkazu kada se radi o otkaznom razlogu iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, niti je propisana neophodnost iscrpnog obrazloženja kada postoje objektivni kriterijumi u opštem aktu poslodavca, kojim kriterijumima se sprečava neobjektivnost, proizvoljnost i arbitrarnost odgovornog lica poslodavca.

Ceneći revizijske navode tuženog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilnom primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 5. tačka 1. („Službeni glasnik RS“ broj 24/05… 75/14), izveli zaključak da je tužbeni zahtev osnovan.

Razloge drugostepene presude prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pisanom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (član 185. stav 1. Zakona o radu).

Iz citiranih odredbi proizlazi da rešenje o otkazu ugovora o radu, i u slučaju otkaza usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena mora da sadrži obrazloženje. Obrazloženje se odnosi na primenjene kriterijume, odnosno predstavlja jasne razloge kojima se poslodavac rukovodio prilikom određivanja viška zaposlenih. Dakle, navedeno obrazloženje predstavlja potvrdu o primeni kriterijuma u konkretnom slučaju i sadrži razloge zbog kojih je jedno lice određeno kao višak zaposlenih u situaciji kada postoji više zaposlenih na istom radnom mestu od kojih jedan treba da dobije otkaz, na način koji omogućuje proveru i sprečava zloupotrebu odredaba zakona i pravilnika.

Utvrđeno je da je tuženi svojim Pravilnikom o radu propisao merila za utvrđivanje viška zaposlenih kojima prestaje radni odnos iz razloga propisanih odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Međutim, u konkretnom slučaju je izostala njihova konkretizacija na pojedinačan slučaj, s obzirom da zaposlenom mora na nesumnjiv način biti obrazloženo iz kojih razloga je upravo njemu dat otkaz. Navedenim pravilnikom dužina radnog staža kod poslodavca je samo jedan od propisanih kriterijuma koji se primenjuju, pa ne može biti jedini kriterijum za davanje otkaza ugovora o radu. Izostale su druge činjenice vezane za primenu propisanih merila, kao i navodi ko je i kako ocenio rezultate rada svih izvršilaca na istom radnom mestu.

Prema tome, ne stoje navodi revidenta da je tužilac bio upoznat sa razlozima otkaza jer su isti propisani Pravilnikom. U konkretnom slučaju ne proizlazi da je ispunjen uslov procedure za davanje otkaza usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena primenom propisanih merila, pa je pravilno nižestepenim odlukama poništeno rešenje o otkazu kao nezakonito.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke.

Stavom drugim izreke, na osnovu odredbe iz člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupu odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji jer sa revizijom nije uspeo i zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić