Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 766/2021
08.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz …, protiv tužene Osnovne škole „Bratstvo-jedinstvo“ Vrbas, sa sedištem u Vrbasu, koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Vrbas, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1751/20 od 05.10.2020. godine, u sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1751/20 od 05.10.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vrbasu P1 168/19 od 12.03.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji po osnovu troškova za dolazak i odlazak sa rada, za gradski prevoz u Novom Sadu u periodu od 01.02.2016. godine do 01.02.2019. godine, isplati iznos od 27.480,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kako je izrekom navedeno. Odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj po osnovu troškova za dolazak i odlazak sa rada, za gradski prevoz u Vrbasu, za period od od 01.02.2016. godine do 01.02.2019. godine, isplati iznos od 26.880,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kako je izrekom navedeno. Obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.611,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je predlog tužilje radi oslobađanja od obaveze plaćanja sudske takse.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1751/20 od 05.10.2020. godine, delimično usvojio žalbu tužilje i preinačio rešenje o troškovima postupka, sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je obavezao tuženu da tužilji pored dosuđenog iznosa po osnovu naknade troškova postupka naknadi i iznos od 2.016,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. U odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari, prvostepena presuda je potvrđena. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju, odbijajućem delu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u pobijanoj presudi je odlučeno u skladu sa postojećom sudskom praksom u vezi prava zaposlenih na troškove prevoza, a pitanja na koje se revizijom ukazuje, su činjenične prirode, po osnovu kojih se revizija ne može izjaviti, saglasno navedenoj zakonskoj odredbi.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom stava 2. iste zakonske odredbe.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Pobijanom presudom je odlučeno o tužbenom zahtevu postavljenom podneskom od 03.02.2020. godine, u iznosu od 26.880,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
Imajući u vidu da se predmet spora u ovoj parnici ne odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom člana 441. ZPP, već je predmet spora novčano potraživanje, dozvoljenost revizije ceni se po opštim pravilima o dozvoljenosti revizije u imovinsko-pravnim sporovima. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Revizija izjavljena protiv drugostepene odluke kojom je preinačena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, je nedozvoljeno. Naime, revizija nije dozvoljena protiv preinačene odluke o troškovima spora, s obzirom da revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima nikada nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, saglasno članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. i članom 420. stav 6. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Leave A Comment