Rev2 704/2020 3.5.12; naknada štete

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Milorad Tešić advokat iz …, protiv tuženog Instituta za lečenje i rehabilitaciju „Niška Banja“ iz Niške Banje, koju zastupa Državno pravobranilaštvo-Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući po reviziji tužene koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 549/2019 od 07.11.2019. godine, u sednici veća koja je održana dana 08.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv stava drugog, trećeg, četvrtog i petog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 549/2019 od 07.11.2019. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 549/2019 od 07.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 518/16 od 23.11.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete, na ime izgubljenih zarada za period od 07.10.2013. godine do 08.02.2016. godine, isplati iznose označene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinog novčanog iznosa pa do konačne isplate, dok je preko iznosa dosuđenih stavom prvim izreke, a do traženih iznosa tužbeni zahtev odbijen, kako je to označeno u ovom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete zbog neisplaćene jubilarne nagrade za 35 godina rada isplati iznos od 141.526,00 dinara neto sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.10.2016. godine kao dana veštačenja pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 361.490,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude pod pretnjom izvršenja, dok je preko dosuđenog a do traženog iznosa zahtev odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 549/2019 od 07.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 518/16 od 23.11.2018. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, ista presuda je preinačena u odbijajućem delu stava prvog izreke, u stavu drugom i trećem izreke, tako što je, stavom trećim izreke obavezan tuženi da tužiocu, pored dosuđenih iznosa naknade štete, na ime izgubljenih zarada za period od 07.10.2013. godine do 08.02.2016. godine isplati iznose označene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospelosti svakog pojedinog mesečnog iznosa pa do isplate, kao i da u korist tužioca na navedene iznose iz ovog stava izreke uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, penzijsko i invalidsko osiguranje, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti nadležnim fondovima PIO i zdravstvenog osiguranja RS, u iznosima po stopi koje važe na dan uplate za period od 07.10.2013. godine do 08.02.2016. godine, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime neisplaćene jubilarne nagrade za 35 godina rada kod tuženog, isplati iznos od 141.526,00 dinara neto sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.10.2016. godine do konačne isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom petim izreke, preinačena je odluka o troškovima parničnog postupka, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 478.490,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. i člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene izjavljena protiv stava prvog izreke nedozvoljena, a protiv stava drugog, trećeg, četvrtog i petog izreke neosnovana.

Odredbom stava 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, stavom prvim izreke pobijane presude donete u drugom stepenu pravnosnažno je okončan postupak u sporu za novčano potraživanje u iznosu od 2.399.391,73 dinara, koji iznos je očigledno niži od zakonom propisanog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je zato tužiočeva revizija u tom delu odbačena kao nedozvoljena i primenom člana 413. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Od strane drugostepenog suda nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tuženog od 01.08.1981. godine. Na osnovu ugovora o radu od 19.03.2013. godine, zasnovao je radni odnos na radnom mestu šefa odeljenja „…“ za specijalizovanu rehabilitaciju … bolesnika. Protiv tužioca je pokrenuta istraga dana 26.06.2013. godine i određen pritvor koji je trajao od 26.06.2013. godine do 25.08.2013. godine. Rešenjem tuženog od 07.10.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu, ali je navedeno rešenje poništeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3668/13 od 15.05.2015. godine, pa je tuženi vratio tužioca na rad dana 10.02.2016. godine, zaključenjem novog ugovora o radu, po kome je tužilac raspoređen na poslove lekara specijaliste … .

Tužilac je u periodu od 21.12.2013. godine do 21.03.2014. godine bio u radnom odnosu u specijalističkoj ordinaciji „BB“, gde je ostvarivao minimalnu zaradu, a periodu od 21.04.1989. godine do 20.12.2013. godine radio je na Medicinskom fakultetu u … . Veštačenjem od strane veštaka finansijske struke izvršen je obračun naknade štete koju je tužilac pretrpeo, i to u dve varijante: u prvoj varijanti na osnovu zarade uporednog radnika VV, koji je obavljao iste poslove kao i tužilac pre otkaza ugovora o radu, umanjem iznosa zarade koju je tužilac ostvarivao radeći u privatnoj ordinaciji i uz umanjenje od 10% imajući u vidu da su u navedenom periodu zarade zaposlenih bile umanjenje za navedeni procenat, pa je utvrđeno da tuženi duguje tužiocu iznos od 3.063.823,46 dinara na ime neisplaćene zarade za sporni period. U drugoj varijanti obračuna, izvršenog na osnovu cene rada, pripadajućeg koeficijenta i minulog rada, uz umanjenje zarada ostvarene kod drugog poslodavca i uz umanjenje od 10% koliko su zarade zaposlenih bile umanjenje u tom periodu, tuženi na ime neisplaćene zarade tužiocu duguje ukupan iznos od 2.399.391,73 dinara. Veštačenjem je takođe utvrđena i visina jubilarne nagrade tužioca u iznosu od 141.526,00 dinara.

Prvostepeni sud je na osnovu pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime naknade štete po osnovu izgubljene zarade isplati ukupan iznos od 2.399.391,73 dinara, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka finansijske struke prema kojem je obračun izvršen po ceni rada i pripadajućem koeficijentu, bez obračuna dodatka po osnovu dežurstva u spornom periodu, pri čemu je odbijen tužbeni zahtev za isplatu jubilarne nagrade.

Drugostepeni sud je zauzeo pravno stanovište da tužiocu pripada naknada štete po osnovu izgubljene zarade po prvoj varijanti nalaza i mišljenja sudskog veštaka u iznosu od 3.063.823,46 dinara, obzirom da je tužilac kod tuženog počev od 19.03.2013. godine obavljao poslove šefa odeljenja „…“ za specijalizovanu rehabilitaciju … bolesnika, da je u navedenom periodu od raspoređivanja na radno mesto šefa odeljenja pa do pritvaranja, odnosno u periodu od 19.03.2013. godine do 26.06.2013. godine, imao jedno dežurstvo, a sa druge strane uporedni radnik VV, radeći na radnom mestu tužioca, odnosno na radnom mestu šefa odeljenja „…“ za specijalizovanu rehabilitaciju … bolesnika, ostvarivao je uvećanje zarade po osnovu ostvarenih sati dežurstva i to kontinuirano, sve vreme obavljanja poslova na navedenom radnom mestu. Takođe, nakon vraćanja na rad, tužilac je ugovorom o radu od 10.02.2016. godine raspoređen na poslove lekara specijaliste …, u kom ugovoru kao opis poslova navedeno je, između ostalog, da radi po osnovu dežurstva po rasporedu.

Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, odredbu člana 191. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu kojom je propisano da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva. Pored vraćanja na rad poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu i opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za socijalno osiguranje. Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada po prestanku radnog odnosa.

Noveliranom odredbom člana 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 75/2014 koji je u primeni od 29.07.2014. godine) propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova na zahtev zaposlenog odlučiće se da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate odgovarajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio (stav 1.). Naknada štete iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (stav 2.). Naknada štete iz stava 1. ovog člana isplaćuje se zaposlenom u visini izgubljene zarade koja je umanjena za iznos poreza i doprinosa koji se obračunavaju po osnovu zarade u skladu sa zakonom (stav 3.). Porez i doprinos za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio obračunava se i plaća na utvrđeni mesečni iznos izgubljene zarade iz stava 1. i 2. ovog člana.

U konkretnom slučaju, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužiocu pripada naknada štete u vidu izgubljene zarade u koju treba uračunati i naknade za dežurstvo, obzirom da bi tužilac, da nije došlo do nezakonitog prestanka radnog odnosa, ostvarivao časove dežurstva te da je u periodu kada je obavljao poslove šefa odeljenja „…“ za specijalizovanu rehabilitaciju … bolesnika, u periodu od 19.03.2013. godine do 20.06.2013. godine, ostvario jedno dežurstvo a uporedni radnik, radeći na istom radnom mestu, ostvarivao je uvećanje zarade po osnovu ostvarenih sati dežurstva i to kontinuirano, sve vreme obavljanja poslova na navedenom radnom mestu, zbog čega su i navodi tužene u žalbi sa iznetih razloga neosnovani.

Kako je tužilac radni odnos kod tuženog zasnovao 01.08.1981. godine isti je dana 01.08.2016. godine ispunio uslov za isplatu jubilarne nagrade za 35 godina rada kod tuženog, u smislu odredbe člana 120. Zakona o radu i odredbe člana 105. stav 5. tačka 4. Posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvene radnike čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, te imajući u vidu činjenicu da je tužilac u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 10.02.2016. godine, njegovim vraćanjem na posao na osnovu pravnosnažne presude ostvaren je kontinuitet radnog odnosa i rentegracija tužioca u radnopravni sistem, zbog čega je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužiocu pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić