Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4761/2022
09.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Đurđa Nešković advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova – Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3967/21 od 11.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3967/21 od 11.02.2022. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovni postupak.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3967/21 od 11.02.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1145/20 od 25.05.2021. godine u drugom i trećem stavu izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade štete zbog neisplaćene uvećane zarade u periodu od 01.09.2013. godine do 31.10.2020. godine, u ukupnom iznosu od 7.049.520,14 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno navedene novčane iznose počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da u korist tužioca na označene novčane iznose uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje po stopi na dan uplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u četvrtom stavu izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1145/20 od 25.05.2021. godine tako što je odlučeno da će svaka stranka snositi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je dala odgovor na reviziju i predložila da se ista odbije.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 2. tačka 2. i članom 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.
Prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem od 17.04.2008. godine sa radnog mesta na poslovima … u Policijskoj stanici „…“, sa 01.05.2008. godine premešten na poslove … u Odeljenju za suzbijanje organizovanog kriminala. Od 01.06.2012. godine tužilac je raspoređen na poslove … .
Tužbom zasnovanom na Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela (u daljem tekstu: Zakon) i Uredbi o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim organizacionim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala (u daljem tekstu: Uredba), tužilac potražuje neisplaćeni deo zarade u visini određenoj u skladu sa nalazom veštaka od 21.05.2019. godine i dopunskim nalazom od 09.02.2021. godine.
Prvostepeni sud je, primenom članova 10. i 18. Zakona i odredbe člana 2. Uredbe, usvojio tužbeni zahtev i dosudio tužiocu traženo novčano potraživanje u visini razlike između isplaćene i pripadajuće dvostruke plate u utuženom periodu, utvrđene veštačenjem.
Drugostepeni sud je, nalazeći da su označene odredbe Zakona i podzakonskog akta pogrešno primenjene, preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev. Po stanovištu tog suda, pravilna primena materijalnog prava u ovom sporu podrazumeva da se pripadajuća dvostruka plata tužioca u spornom periodu određuje u odnosu na njegovu platu iz aprila 2008. godine, pre premeštaja u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala. Kako je tužiocu u svakom mesecu spornog perioda isplaćivana plata koja je bila veća od dvostrukog iznosa plate isplaćene u aprilu 2008. godine, drugostepeni sud je zaključio da njegovo novčano potraživanje u ovom sporu nije osnovano.
Po stanovištu revizijskog suda, osnovano se tužiočevom revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, koje je imalo za posledicu i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
Na zaposlene koji su pre stupanja na rad u Službu za borbu protiv organizovanog kriminala bili radno angažovani u Ministarstvu unutrašnjih poslova primenjuje se oredba člana 18. stav 1. Zakona. Prema toj odredbi, lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz tog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu, Apelacionom sudu u Beogradu, Ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu. Iz gramatičkog tumačenja ove odredbe proizilazi da svako uvećanje osnovne mesečne plate na ranijem radnom mestu tužioca posledično dovodi do uvećanja dvostrukog iznosa njegove osnovne plate u organizacionoj jedinici za borbu protiv organizovanog kriminla. Odredba člana 2. Uredbe, donete u sprovođenju zakona nije usklađena sa članom 18. stav 1. Zakona, zbog čega se u ovim sporovima neposredno primenjuje zakonsko rešenje.
Sledstveno izloženom, nije pravilan stav drugostepenog suda da se visina dvostruke plate tužioca u smislu člana 18. stav 1. Zakona i člana 2. Uredbe utvrđuje na osnovu poslednje plate koja je tužiocu isplaćena pre upućivanja – premeštaja u organizacionu jedinicu za borbu protiv organizovanog kriminala, bez uzimanja u obzir svih uvećanja osnovne plate zaposlenog na prethodnom tužiočevom radnom mestu.
Iz tog razloga, pobijana drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će oceniti pravilnost prvostepene presude kojom je usvojen tužbeni zahtev u visini utvrđenoj veštačenjem. Pri tom će sa posebnom pažnjom razmotriti nalaze veštaka i njihovu usklađenost sa članom 18. stav 1. Zakona, čijom primenom se utvrđuje postojanje eventualne razlike između isplaćene do dvostruke plate, odnosno da li je prilikom veštačenja i utvrđivanja postojanja ove razlike utvrđeno koliko iznosi osnovna plata tužioca na njegovom prethodnom radnom mestu u svakom mesecu spornog perioda i taj iznos upoređen sa isplaćenim iznosima kako bi se moglo zaključiti da li postoji razlika koju tužilac potražuje.
Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora.
Sa svega navedenog, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Leave A Comment