Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1714/2018
22.04.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilaca AA iz sela …, Opština …, BB iz …, VV iz sela …, Opština …, Republika …, GG iz sela …, Opština …, DD iz sela …, Opština …, ĐĐ iz sela …, Opština …, EE iz sela …, Opština …, ŽŽ iz …, Opština …, ZZ i II obojica iz …, čiji je punomoćnik Milić Milić advokat iz …, protiv tuženog „Kodar Energomontaža“ Društvo sa ograničenom odgovornošću za projektovanje i izgradnju energetskih i telekomunikacionih objekata sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Zoran Stojkov,advokat iz …, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4078/2017 od 06.11.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4078/2017 od 06.11.2017. godine, stava prvog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3729/11 od 25.05.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca i poništena kao nezakonita rešenja o otkazu ugovora o radu identifikovana u ovom stavu izreke za svakog tužioca njihovim brojem i datumom donošenja. Stavom drugim izreke, usvojen je deo tužbenog zahteva tužilaca i obavezan tuženi da na ime naknade štete umesto vraćanja na rad svakom od tužilaca isplati novčani iznos naveden u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos počev od 25.05.2017. godine do isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim su tužioci tražili da se tuženi obaveže na isplatu naknade štete umesto vraćanja na rad preko iznosa dosuđenih u stavu drugom izreke pa do traženih iznosa sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, utvrđen je prekid postupka po tužbi tužioca DD. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da isplati troškove postupka tužiocima u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke, u roku od osam dana od dana prijema presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4078/2017 od 06.11.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3729/11 od 25.05.2017. godine u stavu prvom, delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da naknadi tužiocima štetu umesto vraćanja na rad, u stavu četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3729/11 od 25.05.2017. godine u delu stava drugog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocima na iznose naknade štete umesto vraćanja na rad plati zateznu kamatu od 25.05.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 111/09 – ZPP) koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz tačke 2, 6, 8, 10. i 11. stava 2. označene odredbe na koje tuženi, pogrešno se pozivajući na član 374. stav 2. tačke 2, 6, 8, 10. i 11. važećeg Zakona o parničnom postupku, ukazuje u reviziji. Revizijom se konkretno ne navodi nijedna odredba procesnog prava koju drugostepeni sud nije primenio ili je pogrešno primenio, zbog čega nisu osnovani ni navodi revidenta o bitnim povredama odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP, učinjenim u drugostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocima su rešenjima tuženog od 01.03.2010. godine otkazani ugovori o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, uz isplatu otpremnine. Upravni odbor tuženog je 24.12.2009. godine doneo odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih i predlog programa rešavanja viška zaposlenih kojim je predviđeno da će radni odnos prestati za 104 zaposlena od ukupno 537 zaposlenih na neodređeno vreme, kao i da tuženi nije u mogućnosti da na njih primeni neku od mera predviđenih članom 155. tačka 5. Zakona o radu. Predlog Programa rešavanja viška zaposlenih dostavljen je Nacionalnoj službi za zapošljavanje i sindikalnoj organizaciji kod tuženog, a Nacionalnoj službi za zapošljavanje dostavljena je i dopuna predloga Programa. Tuženi je 10.02.2010. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih u kojem su rezultati rada predviđeni kao kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih. Pravilnikom o organizaciji tuženog i sistematizaciji radnih mesta od 22.09.2009. godine sva radna mesta na koja su tužioci bili raspoređeni broj izvršilaca određen je po potrebi. Ocenjivanje tužilaca izvršeno je 15.12, odnosno 25.12.2009. godine. Kriterijumi ocenjivanja, iskazani u odgovarajućim obrascima za ocenu uspešnosti zaposlenih, bili su stručnost, kvalitet i kreativnost u radu, motivisanost za rad, samostalnost, radna i poslovna disciplina, timski rad i odnos prema drugim zaposlenima. Tim obrascima su za sve tužioce, osim za tužioca BB, navedene pojedinačne i zbirna ocena kao i numerički izražena prosečna uspešnost. Ocenjivanje tužilaca raspoređenih u radnu jedinicu „…“ izvršio je rukovodilac radne jedinice u saradnji sa šefovima gradilišta na kojima su ti tužioci radili. Prilikom ocenjivanja zaposlenih sa ciljem da se utvrdi višak zaposlenih, korišćene su ocene utvrđivane radi priznavanja prava na stimulaciju. Tužioci nisu bili upoznati sa datim ocenama.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Prema članu 153. stav 1. tačka 3. tog zakona, poslodavac je dužan da donese Program rešavanja viška zaposlenih ako utvrdi da će zbog tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doći do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodređno vreme, i to najmanje 30 zaposlenih kod poslodavca koji u radnom odnosu ima preko 300 zaposlenih na neodređeno vreme. Shodno članu 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, program naročito sadrži kriterijume za utvrđenje viška zaposlenih.

U konkretnom slučaju, tuženi je doneo Program rešavanja viška zaposlenih kojim je, između ostalog, predvideo i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Međutim, pobijana rešenja o otkazu ugovora o radu zasnovana su na ocenjivanju tužioca izvršenim pre stupanja na snagu Programa, što doneta rešenja čini nezakonitim.

U tom kontekstu, nisu osnovani navodi revizije da su rešenja o otkazu ugovora o radu zakonita, jer su primenjeni kriterijumi predviđeni Programom i opštim kolektivnim ugovorom, te da tužioci nisu dokazali da su poslove obavljali uspešnije od drugih zaposlenih, s`obzirom na primenu kriterijuma pre donošenja Programa, od kada započinje procedura rešavanja viška zaposlenih u smislu članova 153. i 155. Zakona o radu. Nisu osnovani ni navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava – članu 191. stav 4. Zakona o radu, na osnovu kojeg su tužiocima dosuđeni novčani iznosi zbog nezakonite odluke o prestanku radnog odnosa, a koji nisu zahtevali da budu vraćeni na rad.

Shodno izloženom, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

Preuzmite dokument u PDF formatu



Izvor: Vrhovni kasacioni sud RS