Rev2 1585/2020 3.5.15.4

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela …, …, čiji je punomoćnik Jasna Pavlović advokat iz …, protiv tuženog „MIN DIV“ Svrljig, a.d. Fabrika vijaka i delova za šinska vozila, Svrljig, koga zastupa Ljubomir Ivanović advokat iz …, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i rešenja o privremenom udaljenju sa rada, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 98/2019 od 08.01.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 98/2019 od 08.01.2020. godine, u delu stava prvog izreke, u odnosu na rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 98/2019 od 08.01.2020. godine, u preostalom delu stava prvog izreke, u odnosu na rešenje o privremenom udaljenju tužioca sa rada.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1547/17 od 12.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj …-…/… od 24.04.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu … … od 24.06.2002. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na radno mesto u skladu sa njegovom stručnom spremom i radnim iskustvom i prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada, počev od 25.04.2017. godine do dana vraćanja na rad. Stavom drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o privremenom udaljenju tužioca sa rada broj …-…/… od 07.04.2017. godine i obavezan je tuženi da tužiocu prizna sva prava na radu i po osnovu rada počev od 07.04.2017. godine do 25.04.2017. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 105.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 98/2019 od 08.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1547/17 od 12.09.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/2013 – US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020, u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz stava 1. ovog člana, jer drugostepeni sud nije nepravilno primenio odredbu člana 8. ZPP, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke. Navode revizije kojima se ukazuje da je u drugostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, kao i navode kojima se ukazuje da je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na poslovima … . Rešenjem tuženog broj …-…/… od 07.04.2017. godine, tužilac je privremeno udaljen sa rada zbog toga što je učinio tešku povredu radne obaveze, odnosno tešku povredu radne discipline i što je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Tužiocu je stavljeno na teret da je dana 24.03.2017. godine, u prvoj smeni, u vreme podele toplog obroka u restoranu društvene ishrane, grubo zanemario svoje radne obaveze, tako što je verbalno napao i teško vređao poslovođu restorana. Navedenim rešenjem određeno je da tužiocu pripada naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada u visini od 1/3 osnovne zarade. Tužiocu je potom rešenjem broj …-…/… od 24.04.2017. godine, otkazan ugovor o radu na osnovu odredbe člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, jer je svojom krivicom, postupajući u gruboj nepažnji, učinio tešku povredu radne obaveze predviđenu odredbom člana 160. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog – neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza, kao i tešku povredu radne discipline predviđenu članom 160. stav 2. tačka 8. Kolektivnog ugovora – nedolično i nasilničko ponašanje zaposlenog prema drugim zaposlenima ili trećim licima na radu ili u vezi sa radom i člana 160. stav 22. Kolektivnog ugovora tuženog – tuča i svaki drugi fizički ili verbalni napad na ovlašćeno lice poslodavca ili drugog zaposlenog, a ponošanje tuženog je ocenjeno kao takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je tužiocu pre donošenja rešenja dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznog razloga sa rokom za izjašnjenje na navode iz upozorenja od osam dana. Među strankama je nesporno da je upozorenje tužiocu uredno uručeno, da se tužilac dana 13.04.2017. godine izjasnio na navode iz upozorenja, s tim da tokom postupka nije isticao da eventualno u upozorenju nisu navedeni isti otkazni razlozi koji su navedeni u rešenju o otkazu ugovora o radu.

Po oceni nižestepenih sudova tuženi nije dokazao da je tužilac spornom prilikom učinio povredu radne obaveze i radne discipline, zbog kojih ne može da nastavi rad kod poslodavca. Nižestepeni sudovi su zauzeli stanovište da se radnja tužioca i njegovo ponašanje koje je poslodavac imao u vidu prilikom donošenja osporenih rešenja ne mogu podvesti pod otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, jer reči koje je tužilac kritičnom prilikom uputio poslovođi restorana društvene ishrane nisu razlog zbog kojeg bi se tužiocu otkazao ugovor o radu i zbog kojeg bi tužilac bio privremeno udaljen sa rada.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom tuženog ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.

Prema odredbi člana 185. stav 1. Zakona o radu ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, da otkaže ugovor o radu, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, dok je odredbom stava 3. tačka 8. propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu na osnovu rešenja od 24.04.2017. godine, kojem je prethodilo donošenje rešenja o privremenom udaljenju sa rada od 07.04.2017. godine. Osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu (kao i rešenje o privremenom udaljenju sa rada koje mu je prethodilo) tuženi je doneo na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 8. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze predviđene odredbom člana 160. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog – neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza i teške povrede radne discipline predviđene članom 160. stav 2. tačka 8. Kolektivnog ugovora – nedolično i nasilničko ponašanje zaposlenog prema drugim zaposlenima ili trećim licima na radu ili u vezi sa radom i članom 160. stav 22. Kolektivnog ugovora tuženog – tuča i svaki drugi fizički ili verbalni napad na ovlašćeno lice poslodavca ili drugog zaposlenog. U obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je tuženi bez osnovanog razloga, a usled pogrešne percepcije vezane za podelu toplog obroka, dana 24.03.2017. godine verbalno napao i teško vređao poslovođu restorana i njegovu porodicu, čime je grubo zanemario svoje radne obaveze i radnu disciplinu i takvim svojim nedoličnim i nasilničkim ponašanjem izazvao nered u poslovnim prostorijama tuženog, što sve pogubno deluje na radnu disciplinu kod poslodavca, zbog čega zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca.

S obzirom na navedenu sadržinu pobijanog rešenja o prestanku radnog odnosa, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ovakva odluka ne sadrži razloge koji opravdavaju donošenje odluke o prestanku radnog odnosa. Naime, ovakvom odlukom tuženi nije izvršio konkretizaciju određenih povreda radne obaveze i radne discipline (osim kroz određivanje vremena i mesta i okvirnog određivanja načina izvršenja povreda na koje se poziva), odnosno odluka ne sadrži podatke na osnovu kojih bi se mogle identifikovati radnje povrede radne obaveze i radne discipline i oceniti njihovo postojanje, te postojanje materijalno-pravnih pretpostavki zakonitosti donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa, iz kog razloga je odluka tuženog nezakonita. Naime, navodi u rešenju o otkazu ugovora o radu su neodređeni i paušalni. Pre svega, tuženi ne navodi koju je konkretno povredu radne ili druge obaveze tužilac učinio i u čemu se ta povreda ogleda, odnosno koju svoju obavezu je tužilac grubo zanemario što bi bilo od značaja kod utvrđivanja postojanja otkaznog razloga, već se samo paušalno poziva na povredu radne obaveze predviđene odredbom člana 160. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog, odnosno neizvršavanje i nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih i drugih obaveza. Osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu tužiocu se stavlja na teret i da je učinio tešku povredu radne discipline predviđenu članom 160. stav 2. tačka 8. Kolektivnog ugovora – nedolično i nasilničko ponašanje zaposlenog prema drugim zaposlenima ili trećim licima na radu ili u vezi sa radom i člana 160. stav 22. Kolektivnog ugovora tuženog – tuča i svaki drugi fizički ili verbalni napad na ovlašćeno lice poslodavca ili drugog zaposlenog. Međutim, propušteno je da se navede tačan opis konkretnog događaja kako bi se procenilo da li je u pitanju nedolično i nasilničko ponašanje koje može da dovede do otkaza, jer svaka povreda radne discipline automatski ne znači i otkazivanje ugovora o radu, nije navedeno ni u kojoj meri je takav akt tužioca narušio ambijent rada, organizaciju ili proces rada kod poslodavca, niti su navedeni razlozi zbog kojih tužilac koji se verbalno sukobio sa poslovođom restorana ne može da nastavi dalji rad kod tuženog. Osim toga, tuženi u rešenju o otkazu ugovora o radu ukazuje na sklonost tužioca ka takvom ponašanju, zbog čega je, kako se navodi, poslodavac u prošlosti blažim merama pokušao da utiče na ponašanje tužioca. Međutim, ovakve svoje tvrdnje tuženi nije potkrepio dokazima te nije utvrđeno da je tužilac ranije bio kažnjavan od strane tuženog zbog nepoštovanja radne discipline ili nasilničkog ponašanja.

Imajući u vidu da je prilikom donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu učinjeno više propusta u postupku donošenja rešenja, te da sud u toku postupka nije utvrdio da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, upravo zbog toga što je obrazloženje rešenja paušalno i ne sadrži sve elemente na osnovu kojih bi se moglo utvrditi da postoji osnov za otkaz ugovora o radu tužiocu, pravilno su nižestepeni sudovi poništili predmetno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i tuženog primenom odredbe člana 191. Zakona o radu obavezali da tužioca vrati na rad i da mu prizna mu sva prava na radu i po osnovu rada.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Članom 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. S obzirom da rešenje o privremenom udaljenju sa rada tužioca nema karakter rešenja o prestanku radnog odnosa, revizija protiv odluke o zakonitosti takvog rešenja nije dozvoljena, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić