Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 363/2021
25.03.2021. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Dušanka Đapić, advokat iz …, protiv tužene Mesne zajednice Stanišić, čiji je punomoćnik Miroslav Vranić, advokat iz …, radi poništaja rešenja i činidbe, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 132/20 od 27.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene Mesne zajednice Stanišić, izjavljena protiv stava drugog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 132/20 od 27.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 620/18 od 06.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni zahtev tužilje usvaja. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Saveta MZ Stanišić broj ….-…/… od 30.03.2018. godine, kojim je otkazan ugovor o radu broj …-…/… od 11.05.2005. godine i obavezana tužena da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto „…“ ili drugo radno mesto odgovarajuće njenom znanju, stručnoj sposobnosti i iskustvu. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatom od dana izvršnosti presude, pa do isplate.

Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž1 132/20 od 27.10.2020. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Somboru P1 620/18 od 06.09.2019. godine, u delu kojim je tužena obavezana da tužilju rasporedi na radno mesto „…“ ili drugo radno mesto odgovarajuće njenom znanju, stručnoj sposobnosti i iskustvu i u tom delu je tužba odbačena. Stavom drugim izreke, u preostalom delu je odbijena žalba i potvrđena prvostepena presuda. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, tužena je izjavila blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11… 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene na radnom mestu „…“, na osnovu ugovora o radu broj …- …/… dana 11.05.2005. godine. Rešenjem tužene broj …-../… od 28.07.2016. godine, tužilji je otkazan navedeni ugovor o radu, zbog prestanka potrebe za njenim radom, jer je ukinuto radno mesno na koje je ona bila raspoređena zbog promena u organizaciji i metodu rada tužene. Radi poništaja tog rešenja između parničnih stranaka je vođen radni spor okončan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru P1 191/16 od 30.05.2017. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje da se poništi rešenje tužene 52-07/16 od 28.07.2016. godine na osnovu koga je tužilji otkazan ugovor o radu broj …-…/… dana 11.05.2005. godine. Tužena je, aktom o sistematizaciji dana 19.02.2018. godine, ponovo predvidela radno mesto na kome je tužilja radila „…“, pa je potom sa tužiljom zaključen novi ugovor o radu broj …-…,/…-…, dana 02.03.2018. godine po kom je tužilja stupila na rad kod tužene dana 07.03.2018. godine. Potom je tužena, dana 20.03.2018. godine, ponovo izvršila izmenu akta o sistematizaciji radnih mesta i nakon toga, dana 30.03.2018. godine donela rešenje broj …-…/… kojim je tužilji, zaposlenoj na poslovima „…“ prestao radni odnos dana 31.03.2018. godine i otkazan joj je ugovor o radu broj …-…/… od 11.05.2005. godine zbog prestanka potrebe za njenim radom usled promena u organizaciji i metodu rada, odnosno usled ukidanja poslova u Mesnoj zajednici Stanišić.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi pravilno poništili rešenje tužene broj …-…/… od 30.03.2018. godine kojom je tužilji otkazan ugovor o radu broj …-…/… dana 11.05.2005. godine, i tuženu obavezali da tužilju vrati na rad, imajući u vidu da je predmetnim rešenjem tužena tužilji otkazala ugovor o radu koji je već prethodno otkazan rešenjem tužene broj …-…/… od 28.07.2016. godine. Pošto su parnične stranke zaključile novi ugovor o radu broj …-…/…-… dana 02.03.2018. godine, koji nije otkazan, sledi da je tužena dužna da tužilju vrati na rad, u smislu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005 … 95/2018), kojom je propisano da se radni odnos zasniva ugovorom o radu.

Neosnovani su navodi revizije tužene da je ova pravna stvar presuđena odlukom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1433/2018 od 12.12.2018. godine, kojom je preinačena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2197/17 od 15.12.2017. godine, te da je trebalo da sud tužbu tužilje odbaci. Suprotno tim navodima revidenta, ne radi se o presuđenoj stvari pošto je predmet spora u parnici na koju revident u reviziji ukazuje, poništaj rešenja tužene broj …-…/… od 28.07.2016. godine, dok je predmet ovog spora poništaj rešenja tužene broj …-…/… od 30.03.2018. godine, što znači da nema identiteta predmeta spora.

Navodima revizije tuženog o tome da je radni odnos tužilji nastavljen po osnovu ugovoru o radu iz 2005. godine i da je tužena zakonito isti otkazala, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Predmetno rešenje tužene kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj …-…/… dana 11.05.2005. godine, je nezakonito, zbog toga što je navedeni ugovor o radu tužilji već otkazan rešenjem tužene borj …-…/… od 28.07.2016. godine, a tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud to rešenje tuženog poništi je odbijen pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru P1 191/2016 od 30.05.2017. godine. Zbog toga tužena neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz izloženih razloga Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić

Preuzmite dokument u PDF formatu



Izvor: Vrhovni kasacioni sud RS