Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3150/2020
01.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Biserke Živanović i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela …, Opština …, čiji je punomoćnik Dušan Ignjatović, advokat iz …, protiv tuženog Privrednog društva za proizvodnju, promet robe i usluga, uvoz i izvoz „YUMIS“ DOO Niš, čiji je punomoćnik Biljana Petković Adamović, advokat iz …., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 800/2020 od 24.07.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 800/2020 od 24.07.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 800/2020 od 24.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1006/19 od 12.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.12.2010. godine do 31.10.2013. godine plati 245.473,09 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.12.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime razlike između pripadajuće i isplaćene osnovne i uvećane zarade za period od 01.12.2010. godine do 31.10.2013. godine plati pojedinačne iznose bliže određene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti pojedinačnih mesečnih iznosa do isplate, kao i da na navedene iznose u ime i za račun tužioca izvrši obračun i uplatu svih vidova poreza i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu PIO po stopi i osnovici na dan uplate, dok je za veće iznose od dosuđenih pa do traženih tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati ukupno 285.700,00 dinara, od čega na iznos od 240.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 800/2020 od 24.07.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 1006/19 od 12.11.2019. godine u odbijajućem delu stava drugog izreke, kao i odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu trećem izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je u reviziji ukazao na neujednačenu sudsku praksu, te je Vrhovni kasacioni sud ocenio da je tužilac izjavio posebnu reviziju, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 … 87/18), Vrhovni kasacioni sud nalazi da razlozi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj nisu osnovani.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet spora je isplata naknade za dolazak i odlazak sa rada, kao i razlike zarade koja je tužiocu plaćena i koju tužilac potražuje navodeći da mu je zarada neopravdano umanjena zbog pogrešno utvrđenog koeficijenta za obračun zarade. Revizijskim navodima se faktički osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije razlog za izjavljivanje revizije kao izuzetno dozvoljene. Osim toga, u presudi Apelacionog suda u Nišu Gž1 729/2017 od 26.10.2017. godine kojom se ukazuje na neujednačenu sudsku praksu, nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici, tako da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 31.12.2013. godine, sa zahtevom za isplatu naknade za nekorišćenje godišnjeg odmora od 20.000,00 dinara. Podneskom od 15.10.2019. godine tužba je preinačena tako što je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada plati određen iznos, te da tužiocu plati razliku između pripadajuće i isplaćene zarade za period od 01.12.2010. godine do 31.10.2013. godine. Tužbeni zahtev je delimično usvojen, a odbijen je u delu zahteva za isplatu razlike između pripadajuće i isplaćene zarade od 149.924,27 dinara.
Tužbeni zahtev u ovom sporu odnosi se na potraživanje u novcu, pa obzirom na pravnu prirodu spora dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao i u ostalim imovinskopravnim sporovima u kojima se zahtev odnosi na novčano potraživanje, tako da nije reč o sporu iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, kada je revizija uvek dozvoljena.
Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je 149.924,27 dinara, što je dinarska protivvrednost od 1.276.05 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe 15.10.2019. godine (1 evro = 117,49 dinara). Kako je vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ispod zakonom određenog cenzusa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, to znači da revizija tužioca nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Leave A Comment