Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1236/2021
18.06.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Katarine Manojlović Andrić, Marine Milanović i Gordane Džakula, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz …, čiji je punomoćnik Ivana Trajković advokat iz …, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo odbrane – VP … Prokuplje, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi naknade troškova ishrane u toku rada i regresa za godišnji odmor, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1987/2020 od 04.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 18.06.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1987/2020 od 04.02.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1987/2020 od 04.02.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P1 753/17 od 22.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apasolutne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade troškova regresa za godišnji odmor u periodu od septembra 2014. godine do maja 2017. godine, u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena na isplatu naknade troškova ishrane u toku rada za period od septembra 2014. godine do maja 2017. godine u ukupnom iznosu od 5.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema pisanog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1987/2020 od 04.02.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P1 753/17 od 22.01.2020. godine u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Revizija predviđena navedenom odredbom (posebna revizija) može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava. Zbog toga se Vrhovni kasacioni sud, pri oceni dozvoljenosti posebne revizije tužioca, nije upuštao u razmatranje njegovih navoda o učinjenim bitnim povredama odredaba parničnog postupka.
Prema članu 404. stav 1. ZPP, posebna revizija je dozvoljena ako postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa ili da novo tumačenje prava.
U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Pobijana presuda ne odstupa od sudske prakse u sporovima za naplatu troškova ishrane i regresa profesionalnih vojnih lica, o kojima se odlučuje primenom propisa o platama državnih službenika i nameštenika.
U tom kontekstu, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem merodavnog materijalnog prava. Odredba člana 8. stav 5. Zakona o Vojsci Srbije propisuje da se na prava i dužnosti profesionalnih vojnih lica (oficir, podoficir i profesionalni vojnik) i vojnih službenika koja nisu uređena tim zakonom ili posebnim zakonom ili drugim propisom primenjuju propisi o državnim službenicima, opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za državne organe. Opšti propisi o radu, sadržani u Zakonu o radu, shodno članu 2. stav 2. tog zakona primenjuju se i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno (supsidijerna primena). Zakonom o državnim službenicima propisano je da državni službenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se uređuju plate u državnim organima (član 13). Zakonom o platama državnih službenika i nameštenika nije uređeno pitanje troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, ali je članom 39. tog zakona propisano da se Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe mogu utvrditi druga primanja državnih službenika prema opštim propisima o radu. Prema članu 29. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koeficijent za obračun i isplatu plata državnih službenika i nameštenika sadrži i naknadu troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
U sporu za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu člana 403. stav 3. ZPP. Prema toj odredbi, revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela (član 28. stav 1. ZPP) iznosi 86.574,50 dinara i očigledno je niža od vrednosti merodavne za dozvoljenost revizije, predviđene navedenom zakonskom odredbom.
Sledstveno izloženom, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
Leave A Comment