Rev2 133/2015 dozvoljenost revizije

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje Z.S. iz P., koju zastupa G.J., advokt iz P., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde i Državne uprave Republike Srbije, Visokog saveta sudstva Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/14 od 09.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/14 od 09.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1 111/13 od 30.01.2014. godine obavezana je tužena da tužilji isplati na ime razlike zarade između naknade plate koju je tužilja primala kao i zarade koju je ostvarila radeći u A.-p. iz Ž. i naknadu za nezaposlene od Nacionalne službe za zapošljavanje P. i zarade koju bi ostvarila da je radila kao sudija Osnovnog suda u P. za period od 01.01.2010. godine pa do 15.10.2012. godine i to u mesečno pojedinačno označenim iznosima sa kamatom (stav prvi izreke). Istom presudom obavezana je tužena da za račun tužilje kod Republičkog Fonda PIO Filijala P. uplati pripadajuće doprinose za penzijsko invalidsko osiguranje (stav drugi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete na ime neiskorišćenog godišnjeg odmora u iznosu o 124.677,60 dinara sa kamatom (stav treći izreke). Obavezana je tužena da tužilji isplati na ime naknade štete zbog neisplaćene jubilarne nagrade za 20 godina u pravosuđu u periodu vremena od 01.09.1991. godine do 02.09.2011. godine iznos od 46.275,00 dinara sa kamatom (stav četvrti izreke) kao i zahtev za isplatu kamate na iznos jubilarne naknade (stav četvrti a) izreke). Obavezana je tužena da tužilji na ime nematerijalne štete i to za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati novčani iznos od 500.000,00 dinara sa kamatom (stav peti izreke). Obavezana je tužena da tužilji na ime povrede prava na pravično suđenje isplati novčani iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom (stav šesti izreke) i obavezana je tužena da tužilji na ime parničnih troškova isplati iznos od 243.328,00 dinara (stav sedmi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1642/14 od 09.10.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom, drugom i četvrtom izreke (stav prvi izreke). Preinačena je ista presuda u stavu petom, šestom i sedmom izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 500.000,00 dinara sa kamatom, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje isplati iznos od 80.000,00 dinara sa kamatom od 30.01.2014. godine dok je za razliku od dosuđenog iznosa do traženog od još 420.000,00 dinara sa kamatom tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Obavezana je tužena da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 152.522,64 dinara. (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u usvajajućem delu stava drugog za naknadu štete od 80.000,00 dinara sa kamatom i za isplatu troškova postupka blagovremeno je izjavio reviziju zastupnik tužene zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 … 55/14) i nalazi da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužena je podnetom revizijom ukazala na dozvoljenost ovog pravnog leka na osnovu člana 13. i 14. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14). Noveliranim odredbama člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Pogrešna je ocena tužene o dozvoljenosti revizije usled delimičnog preinačenja prvostepene presude. U ovom slučaju pobijanom odlukom je preinačena presuda Osnovnog suda odbijanjem tužbenog zahteva u delu odluke o naknadi štete zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje preko iznosa od 80.000,00 dinara do traženog od 500.000,00 dinara sa kamatom. Kako je iznos od 80.000,00 dinara već bio dosuđen prvostepenom presudom, pobijana odluka u navedenom delu nema pravni značaj preinačujuće odluke bez obzira na formulaciju sadržanu u izreci presude Apelacionog suda u Kragujevcu. Pravo na reviziju po osnovu preinačenja u drugom stepenu i to za odbijajući deo imala je samo tužilja, kao stranka čije pravo umanjeno drugostepenom odlukom. Naime, revizija po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku zbog preinačenja prvostepene odluke je dozvoljena samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene presude pravo uskraćeno ili smanjeno. Kako je podnosilac revizije u ovom slučaju tužena, podneta revizija nije dozvoljena.

Odedbama člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela od 80.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena ni po navedenom osnovu.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.