Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2543/2015
28.01.2016. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca B.Ć. iz S., čiji je punomoćnik S.S., advokat iz N., protiv tuženog N.-E. AD iz N., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. br. 2013/15 od 15.10.2015. godine, u sednici veća od 28.01.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. br. 2013/15 od 15.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 3483/13 od 04.05.2015.godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog br. 45/202 od 11.09.2013. godine i tuženi obaveže da tužioca vrati na rad, prizna mu sva prava po osnovu rada, i da mu naknadi parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. br. 2013/15 od 15.10.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao posao vozača autobusa ekspresnog saobraćaja, a aneksom ugovora o radu od 11.02.2011. godine raspoređen je na posao vozača međugradskog saobraćaja. Pobijanim rešenjem od 11.09.2013. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu, člana 7. st. 1. i 2. Kolektivnog ugovora o utvrđivanju prava, obveza i odgovornosti zaposlenih kod tuženog i člana 19. tačka 4. Ugovora o radu od 01.05.2010. godine, iz razloga što je dana 12.02., 13.03. i 08.04.2013. godine sa mobilnog telefona slao poruke uvredljive sadržine rukovodiocu pogona – koordinatoru, a dana 08.04. iste godine višem kontroloru Službe unutrašnje kontrole poslao je poruku preteće sadržine. Na osnovu policijskog izveštaja od 16.08.2013. godine o identifikaciji lica koje je slalo poruke sa navedenog broja mobilnog telefona, pokrenut je postupak za utvrđivanje odgovornosti tužioca. Saslušan u postupku utvrđivanja odgovornosti kod tuženog, tužilac je priznao da je slao poruke zaposlenima kod tuženog. Tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju otkaznih razloga, i zatraženo je mišljenje sindikata, koji je dostavio izjašnjenje. Tužilac je oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti i izrečena mu je uslovna osuda pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Prokuplju K. br. 618/13 od 17.10.2013. godine, u vezi pretećih poruka u odnosu na zaposlenog M.R..

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu, i vraćanje na rad kod tuženog.

Naime, utvrđeno je da je tužilac učinio povredu radne discipline koja mu je stavljene na teret, odnosno nepoštovanje pravila ponašanja na radu i u vezi sa radom utvrđenih tehnološkim postupkom, opštim i drugim aktima preduzeća, a naročito svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj povredu dostojanstva ličnosti, što je propisano članom 7. st. 1. i 2. Kolektivnog ugovora tuženog, kao i članom 19. tačka 4. Ugovora o radu od 01.05.2010. godine, prema kome poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu zbog učinjenih povreda radnih obaveza, kada ne poštuje radnu disciplinu, odnosno kada je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. S obzirom na navedeno, pobijano rešenje je zakonito u smislu člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05) pa tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. tog zakona, a revizijom se neosnovano ističe pogrešna primena materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrjević,s.r.

Preuzmite dokument u PDF formatu



Izvor: Vrhovni kasacioni sud RS